Обале Ђерђи Ачаји
(сликарски дневник нестајања)
Унутар пасажа позитивне доколице када уметник проматра и док му гледање омогућује грађу за слике које ће начинити, настају занимљиве духовне операције све док се утисци не уобличе у материјалну представу – слику. Таквим моментима слатко је господарити, јер уметнику нико не ремети визуру. Ослушкујући себе и струјања која покрећу креативни замах, сликар/ка делује. Обично је/га на том путу прене понека неправда или бука стварног света која му одзвања у ушима.
У случају сликарке Ђерђи Ачаји то је обала Тисе на којој су уморно наслоњени запуштени бродови, многобројне олупине некадашњег динамичног кретања. Водени ток реке на њеним сликама махом је плаве боје. Понекад ипак пожути спајајући се са обалом у којој се огледа одсјај распарчаног, помало коњовићевског, Сунца. Над уснулим и сетним хоризонтом чија је линија омеђена нивоом летаргичне водене плохе, осликане су бродске љуштуре. Поље које их уоквирује константно мења пигмент. У пастуозној и једноличној површини, отежалој, не постоји шанса за толико жељени одраз пловила.
Човека у пловилу одавно не можемо угледати на платнима спороходног потонућа. Отишао је и оставио живот на реци зарад профита и комфора, да лута у парцелисаним торовима урбане свакодневице.
И као да се пропињу прамци шајки не би ли пркосно дозвали посматрача.
Покрај њих су и стабла. Визуелно их подупиру као што старцу помаже штап при тешком ходању. У слику уносе боју више, чак и у оним поставкама када је безлисно дрво центрирано у слици, као стожер и једина веза између обале и реке. Гране се упињу у атмосфери апокалиптичног звука, у доминацији беживотног. Назнака позитивног аспекта ове серије слика сажета је у топло-жутом светлосном трајању округлог прозора на чамцу кога још увек чврсто везује конопац. Све је меланхолично упркос снажном колориту, монументално и присно истовремено.
Упозоравајуће је лице сликарства Ђерђи Ачаји. Лице које из слике у слику потражује своје природно право на одраз у води.
У води која плови у бојама по сопственом избору.
Мр Данило Вуксановић
(сликарски дневник нестајања)
Унутар пасажа позитивне доколице када уметник проматра и док му гледање омогућује грађу за слике које ће начинити, настају занимљиве духовне операције све док се утисци не уобличе у материјалну представу – слику. Таквим моментима слатко је господарити, јер уметнику нико не ремети визуру. Ослушкујући себе и струјања која покрећу креативни замах, сликар/ка делује. Обично је/га на том путу прене понека неправда или бука стварног света која му одзвања у ушима.
У случају сликарке Ђерђи Ачаји то је обала Тисе на којој су уморно наслоњени запуштени бродови, многобројне олупине некадашњег динамичног кретања. Водени ток реке на њеним сликама махом је плаве боје. Понекад ипак пожути спајајући се са обалом у којој се огледа одсјај распарчаног, помало коњовићевског, Сунца. Над уснулим и сетним хоризонтом чија је линија омеђена нивоом летаргичне водене плохе, осликане су бродске љуштуре. Поље које их уоквирује константно мења пигмент. У пастуозној и једноличној површини, отежалој, не постоји шанса за толико жељени одраз пловила.
Човека у пловилу одавно не можемо угледати на платнима спороходног потонућа. Отишао је и оставио живот на реци зарад профита и комфора, да лута у парцелисаним торовима урбане свакодневице.
И као да се пропињу прамци шајки не би ли пркосно дозвали посматрача.
Покрај њих су и стабла. Визуелно их подупиру као што старцу помаже штап при тешком ходању. У слику уносе боју више, чак и у оним поставкама када је безлисно дрво центрирано у слици, као стожер и једина веза између обале и реке. Гране се упињу у атмосфери апокалиптичног звука, у доминацији беживотног. Назнака позитивног аспекта ове серије слика сажета је у топло-жутом светлосном трајању округлог прозора на чамцу кога још увек чврсто везује конопац. Све је меланхолично упркос снажном колориту, монументално и присно истовремено.
Упозоравајуће је лице сликарства Ђерђи Ачаји. Лице које из слике у слику потражује своје природно право на одраз у води.
У води која плови у бојама по сопственом избору.
Мр Данило Вуксановић
Short description of cycle of paintings " Diary of disappearing"("Guardians of Memory")
This cycle in my work has came spontaneously during my long walks, with the aim of relaxation, in my home Town Becej, by river Tisa. Observing the nature my attention was caught by abandoned boat, actually boat wrack. Landscape with the boat wrack as a highlight became my inspiration for the cycle of paintings “Shores and people" and Diary of disappearing as well. First emphasized beauty of untouched nature , while second how it ends gradually if we do not guard it.
“Diary of disappearing"- coast with boat wracks has created a new reflection of human spiritual condition.
Landscape and forms are symbolizing collective consciousness of space, time, disappearance, neglect and transition as global issue.
Đerđi Ačaji
This cycle in my work has came spontaneously during my long walks, with the aim of relaxation, in my home Town Becej, by river Tisa. Observing the nature my attention was caught by abandoned boat, actually boat wrack. Landscape with the boat wrack as a highlight became my inspiration for the cycle of paintings “Shores and people" and Diary of disappearing as well. First emphasized beauty of untouched nature , while second how it ends gradually if we do not guard it.
“Diary of disappearing"- coast with boat wracks has created a new reflection of human spiritual condition.
Landscape and forms are symbolizing collective consciousness of space, time, disappearance, neglect and transition as global issue.
Đerđi Ačaji